Савино Село
Током викенда, 3. и 4. октобар отишли смо у Савино Село. Обилазећи село, од врата до врата, затекли смо сличне проблеме као и у осталим местима наше општине. Неизграђена канализација, тврда и прљава вода и неизбежни проблеми у здравству су неки од проблема који су мештани издвојили.
Савино Село деценијама чека јавну канализацију. Отпадне воде свих домаћинстава и даље завршавају у септичким јамама. После јавне набавке 2024. године уговорена је изградња два колектора дужине 9,8 километара и 21 километра мреже за Куцуру и Савино Село, у процењеној вредности од око 1,83 милијарде динара, а радови су најављени за 2025. Упркос томе, мештани и данас кажу да канализација није изграђена.
Сеоска амбуланта ради само у преподневној смени иако је обим посла далеко већи, а упошљава једног лекара. Један запослени не може да пружи адекватну здравствену заштиту за свих 2.600 мештана, колико броји Савино Село по последњем попису. Из тог разлога, у послеподневним часовима људи су приморани да помоћ траже ван села.
Саобраћај се одвија на отежан начин. Јавни превоз има веома проређен број полазака и долазака на релацији Савино Село-Врбас и обрнуто, па је једино што преостаје мештанима да користе ауто-стоп. Уз то, путеви кроз село су у лошем стању.
Воду из чесме мештани су 18 година били приморани да избегавају због вишка арсена. Према писању медија и најавама општине, Савино Село је 2024. године добило здраву воду, али мештани кажу да је ситуација данас сасвим другачија и да воду не користе ни за пиће, ни за кување.
За крај, огроман проблем који мучи мештане јесте црква, која је данас у веома лошем и запуштеном стању. Овај потпуно оронуо објекат, не само да не служи сврси, већ представља и велику опасност по локално ставновништво.
